PARAĆIN – Prvi ovogodišnji društveno ekonomski događaj prvog reda
za varoš i okolinu, Đurđevdanski vašar, 6. maja protekao je u znaku SEKE.
Ovo bi u prevodu trebalo da znači Svetska Ekonomska Kriza. Svi su se na nju
žalili i prodavci i kupci. Prvi na visoku cenu zakupa prostora i slabu platežnu
moć kupaca. Ovi drugi na hronično prazne džepove, nedostatak posla i garantovanih
zarada.
Jedna vremešna gospođa se ovdašnjoj televiziji ispovedila:
- Javljaju biće kriza. Skupština baš doboro zapela. Ne znam, mora da se
štedi čim se poslanici onoliko svađaju.
Prodavci listom govore da nikada nisu lošije prošli. Kažu da je prošle
godine bilo mnogo bolje, a to isto su ovom reporteru pričali za pretprošlu,
pa tako
redom.
Slušajući kako se reporter muči da napravi priču, iz prikrajka jedan čiča,
koji je prodavao kaiševe, mi dobaci:
- Slušaj bre ti novinar, vidim po beloj bradici da nisi baš od juče. Uvek
isto će priču, zinulo im dupe za pare pa im uvek malo. Nikad nije dobro,
jel’ nikad ne moš’ valjano da naplatiš muku. Svaki bi teo od jedan vašar
da bude
gotivan dva meseca, pa ‘di to ima, pita se naš neprozvani sagovornik.
Vide me poznanik, nije u elementu kakav zna da bude u vreme vašarske furtume.
- Pozvao bi te kod Paju na jedno ‘ladno pivo i malo jagnjetinu. Al’ žurim,
jedva sam malom kupio jednu pljeskavicu. Čeka me Seka (venčana mu žena)
da odnesem ovaj kineski poslužovnik sa ove plastične tacne. Treba da
idemo kod
kuma na slavu. A vino i kafu će im posemo što smo ih za Svetog Jovana
dobili od njene sestre.
Jadan moj prijatelj - dve Seke mu jedu džigericu.
I tako dok je objektiv zumirao lica, a motor beležio snimke brzinom rafala,
teško je bilo skinuti koji osmeh, pa čak i na dečjim licima.
Bejaše vašar.
