Nigde
takve prirode i tišine nećete sresti kao u podnožju Južnog Kučaja, pored
rečice Grze. Ovaj kraj je prepoznatljiv po izuzetnoj klimi i čistom vazduhu
tako da mnogi turisti se vraćaju ovoj zelenoj oazi.
Zlatno zelene boje pronaćićete na dvadesetom kilometru od grada Paraćina
na putu prema Zaječaru.
Da bi došli u ovo izletište do vrela Grze proći ćemo glavnim putem za Istočnu
Srbiju prema Čestobrodici kroz tri tunela. Sa desne strane puta je klisura
reke. Sve se zeleni pa kada se zagledate u vodu kao da po površini svetlucaju
mali zlatnici.
Pre nego skrenemo na izletište posetićemo na sedamnaestom kilometru od Paraćina
selo Izvor. Ovo selo je poznato jer se ovde nalazi manastir Sveta Petka Izvorska.
Skrećemo ka brdu, poslednjem ogranku planine
Južnog
Kučaja gde se nalazi manastir koji potiče iz 13 veka. Nedaleko od crkve
i konaka je životna rečica Grza.
Osvaja
nas manastirska tišina i čista i dobra reč monahinja Irine i Agnije.
Mnogo ljudi dolazi da se pomoli sveta Petki.
Po
slabim izvorima i sačuvanom predanju, crkva manastira Sv.Petke mogla
bi biti i zadužbina kralja Milutina podignuta između 1271.- 1321. godine.
Ali manastir je, po svemu izgleda, zadužbina Musića Stevana, sestrića knez
Lazara. Godine 1389. pobožna knjeginja Milica putovala je u Carigrad da izmoli
od zeta Bajazita da joj da mošti prepodobne Petke Paraskeve da iz Vidina
prenese u Srbiju. Nema sumnje da su svete mošti prilikom prenosa bile duže
položene u manastiru u selu Izvoru.
Manastir
Sveta Petka izvorska ima ustvari dve crkve, jednu uz drugu i pod istim
krovom, nastale u dva različita vremena i pod različitim okolnostima.
Crkva je zidana u srpsko vizantijskom stilu, sa prostranim naosom i oltarom,
sa dva osmostrana kubeta u svodu.
Nesumnjivo je da je ikonostas crkve manastiira Sv.Petke Izvorske izuzetno
i retko umetničko delo, svakako staro koliko i crkva. Međutim živopis u crkvi
ovog manastira Svete Petke je dragocen i po tome što su u njemu dati likovi
svih srpskih arhiepiskopa do polovine prošlog veka.
Mati
Agnija nam govori o ljudima koji su se izlečili lekovitom vodom sa izvora
Sveta Petke.
U konaku ovog manastira od 1942. pa do 1945. godine boravila su izbeglička
deca o kojima su se brinule monahinje. Sada one brinu o ženskoj deci koja
su zbog bolesti ometena u razvoju. Sagrađen je stacionar za decu sa specijalnim
potrebama uz sam konak. Monahinje duboko saosećaju tešku sudbinu i položaj
ove dece i požrtvovano ih neguju. Trenutno u manastiru ima 33 monahinja.
Mati Irina nas ispraća i blagosilja. Umivam se lekovitom vodom za slabovide
i šetam pored rečice Grze.
Otkrivam
nove zapise iz prošlosti. A tu, na samoj reci, nedaleko od manastira
nalazi se stari mlin. Kažu meštani da još radi.
Nismo imali sreće da pronađemo vodeničara.
Nastavljamo
put jer nas izletište Grza mami svojim zlatno zelenim tajnama. Atraktivnost
vrela Grze nikog ne ostavlja ravnodušnim a i dva veštačaka jezera, pogotovu
ribolovce.
Posle petnaestak minuta vožnje našli smo se na prvom kilometru izletišta
kod donjeg doma.
Nastavili smo vožnju prema izvoru rečice još samo tri kilometra razgledajući
uz put listopadnu šumu. Put je malo odronjen pa je i vožnja bila sporija.
Sa
desne i leve strane ugnjezile su se vikendice sa malim bajkovitim prozorima.
Poneki izletnik nam je mahao u znak dobrodošlice. I, tu smo.
Tada smo ugledali nekoliko pecaroša na prvom jezeru. Hvatali su pastrmku
po režimu «uhvati i pusti».
Imali smo sreću da pratimo takmičenje i to Savezno u sportskom ribolovu u
organizaciji ribolovačkog društva « Posejdon» iz Paraćina i zaljubljenika
ove prirode, Darka Babića. Oaza za pecaroše je najposećenija od 20. marta
do 15. septembra. Naime, u jezerima i reci se vrši poribljavanje potočne
i kalifornijske pastrmke. Pravi mušičarski biser Istočne Srbije.
U
planinarskom domu proglašavaju pobednika prvog dela Saveznog takmičenja.
Pobednik je Oliver iz Niša koji je ulovio 475 santimetara ribe. Jedan
santimetar se računa kao jedan poen. Oliver je ulovio više od četiri
i po kilograma ribe.
Na
terasi planinarskog doma očekuje se dolazak planinara da podele radost
sa pecarošima. Kuvarica planinarskog doma otkriva nam tajnu kuvanja specijaliteta
«pasulj sa Grze». Domaćin ove kuće, Stanojlo kaže da ima 64 ležaja i
da je zimi puno gostiju. Planira se da na ovom izletištu budu urađene
i ski staze.
Nedaleko je i vrelo Grze. Voda izvire u velikim mlazevima kao na slapovima.
Sve izgleda kao trepavica cvet koji na vodenom kapku treperi. Veličanstvena
Grza u zelenom ramu! Praznik za oči i dušu.
No, kako je šuma oko izvorišta promenila boju opominjući nas na kišu vratili
smo se do hotela «Koliba». Naravno ova kuća je poznata po specijalitetu «pastrmka
na žaru». Tu na obroncima Južnog Kučaja na 450 metara nadmorske visine uživali
smo u domaćem siru i vinu.
U
susednoj kući gde je dečje odmaralište «Bambi» boravila su deca iz osnovnih
škola. Avgusta meseca dolaze i učesnici đačke likovne kolonije.
Ali tu su i stariji umetnici koji u letnjim mesecima nalaze inspiraciju u
bojama iz prirode.
Za svakog po nešto. Ali i za one koji vole da beru pečurke.
Ovde
možete videti i životinje: veverice, zečeve, puhove, lisice i srne.
Čak u gustoj Kučajskoj šumi na većoj nadmorskoj visini i vuka. Do skoro
je Kučaj bio meka za lov ali sada je proglašen rezervatom.
Dok ćaskamo sa kuvarom iz hotela «Koliba» o spremanju pastrmke, ne uspevamo
da saznamo tajnu recepta koji znaju samo meštani Grze. Ali jedno smo saznali:
Potrebno je najmanje sedam dana udisati i osluškivati Grzu a onda će se
sve tajne same otvoriti pa i tajna veštine spremanja pastrmke... Treba pratiti
tok reke...
