Nameštaj iz Paraćina kao skulptura

Slikarka muralista Marija Savić Komarac, iz Paraćina, umetnost živi i pokušava od nje da - preživi. Veruje da je rođenjem svakom dato "nešto", ako to čovek prepozna, uspeh je siguran

PO zanimanju muralista, diplomirana slikarka zidnog slikarstva sa Fakulteta primenjenih umetnosti Marija Savić Komarac (33), iz Paraćina, pre nekoliko meseci latila se drveta i pravljenja nameštaja, koje potom ukrašava duborezom ili oslikava. Tvrdi da joj je cilj da slikarstvo prenese na upotrebne predmete i da umetnost nađe primenu, a nameštaj da postane skulptura i uđe u galerije.

- Radim doradu i obradu starog nameštaja i izradu novog, po svojoj skici. Svaki komad pretvorim u originalni umetnički predmet. Krenulo je od sitnijih komada i obične drvene stolice koju mi je neko doneo sa željom da je ukrasim. I tapacir sam sama promenila i oslikala celu stolicu. Tako se rodila ideja - priča nam Marija u svom ateljeu u prizemlju porodične kuće.

Ona najviše voli duborez, jer je, pored crtanja, oduvek imala želju da obrađuje drvo. U vremenu kad je sve "turbo" pa mnogi duborez rade mašinski, Marija to čini isključivo ručno. Drvo mora da bude potpuno suvo, a period sušenja drugačiji je za trešnju, lipu, hrast... Kad od firme s kojom sarađuje dobije napravljen komad po skici, recimo sto, ona radi finalnu obradu. Duborez je oduvek bio na ceni kod ljudi koji imaju oko za takve stvari i hoće nameštaj "za sva vremena".

- Zasićeni smo dekupažom koji ne zahteva neku posebnu edukaciju, a ja sam htela da ponudim nešto novo. Razlika između duboreza i oslikavanja je i razlika u vremenu. Duborez zahteva ozbiljan rad. Tako sam ovo ogledalo radila tri pune nedelje po osam sati dnevno - objašnjava Savićeva.

Osim na drvetu, slikati se može i na medijapanu. Marija je to isprobala najpre na svojoj kuhinji. Koristi akrilne vodene boje koje se brzo suše i nemaju štetna isparenja. Potom sledi lakiranje da bi nameštaj mogao normalno da se održava.

Izvor: link

Arhiva vesti...