Od Nemanje bi svaki Srbin imao mnogo da nauči: Obožava sve što je tradicionalno, narodno, a ume da napravi i savršen ajvar

Nemanja je budući profesor srpskog jezika i književnosti, pa će imati šta da prenese đacima

Nemanja Živanović (25) iz Paraćina, privodi kraju studije srpskog jezika i književnosti na Filološkom fakultetu u Beogradu, a u međuvremenu, dan mu je prekratak za sve aktivnosti kojima se bavi i koje ga ispunjavaju radošću. Obožava srpsku tradiciju, kulturu, običaje, pa osim što sakuplja narodne izraze, a što je vezano za njegovu struku, igra folklor u kulturno-umetničkom društvu, tka, šije i plete jer obožava ručne radove…

– Arhaične srpske izraze trebalo bi sačuvati od zaborava, pa makar ih ne upotrebljavali. Možda će i naš današnji govor u budućnosti nekome biti arhaičan. Narod čine jezik, odnosno pismo, vera i običaji i ako mu uzmete sve to, taj će narod da nestane. Ja se zato trudim da u svakodnevnom životu ispoštujem sve srpske običaje mada su oni danas postali pomodni, pa se ni za slavu ne sprema kao pre 50 ili sto godina – objašnjava Nemanja, koji sam priprema dve kompletne slave, kod svoje bake na selu i u gradu kod roditelja. Jedino slavski kolač ne mesi jer, naglašava, običaj je kod Srba da kolač napravi domaćica.

Nemanja je majstor za pripremu svih tradicionalnih jela, slanih i slatkih, od pihtija do vanilica i salčića. U pripremi srpskog ajvara takođe je nenadmašan.

– Pravi ajvar se dugo prži i mora se dobro odmeriti so, šećer, sirće i sve što treba, a bez ikakvih konzervanasa, salicila, vinobrana i slično. Dobro upržen ajvar sipan u vruće tegle može da traje neograničeno – objašnjava tajnu pripreme najpopularnije zimnice Nemanja.

Osim za srpsku kuhinju, od detinjstva potiče njegova ljubav i prema ručnim radovima, prema svemu što je iskonsko, kvalitetno, narodno… Krojenje, šivenje, vez i pletenje naučio je još u detinjstvu, a prošle godine savladao je tkanje.

– Mojim “Spasovdancima”, odnosno folkloru, bili su potrebni pojasevi za igru iz Pčinje, crveni, muški. Kao zaljubljenik u narodnu igru hteo sam da pomognem i prvi put sam seo za razboj kog smo pronašli kod jednog našeg člana. Raspitivao sam se kod baka u komšiluku, gledao na internetu i bez muke sam izatkao deset pojaseva. Radio sam efektno, po 14 sati dnevno. Ostaje mi da uradim još dva kako bi svih 12 igrača bili kompletirani – sa zadovoljstvom pojašnjava naš sagovornik.

Ovaj mladić, tako drukčiji od svoje generacije, ima još mnoga znanja koja ne možemo sve da nabrojimo..

Između ostalog, piše dramske tekstove i glumi, za šta je vrlo talentovan jer mu je deda četrdesetih godina bio glumac u paraćinskom pozorištu. A kad uskoro postane profesor, mnogo šta moći će da prenese svojim đacima. Jer, zaključio je Nemanja u razgovoru za “Telegraf”, uspeh nije samo u materijalnom, a ulagati u čoveka nikad ne može da bude promašena investicija.

Izvor: link

Arhiva vesti...