Grad Paraćin snabdeva se već skoro 40 godina zajedno sa Ćuprijom vodom iz izvora “Sveta Petka”, koji se nalazi u selu Izvor, na oko 16 km istočno od Paraćina. Vrelo je uzlaznog tipa i drenira najveći deo Samanjca. Sistem za snabdevanje vodom sastoji se iz kaptažne građevine na vrelu, cevovoda od kaptaže do rezervoara, rezervoara na Karađorđevom brdu  i cevovoda od rezervoara do Paraćina, odnosno Ćuprije. Glavni cevovod kaptaže “Sveta Petka” do rezervoara na Karađorđevom brdu izveden je od  azbest-cementnih cevi prečnika 450 mm, dužine 15.700 m. Svojim hidrouličnim karakteristikama  cevovod može da propusti maksimalnu količinu od oko 180-200 l/s vode.Trasa cevovoda je izuzetno nepristupačna i nepovoljna, sa dosta vertikalnih preloma, što je uslovilo izgradnju velikog broja šahtova za vazdušne ventile i ispuste. Rezervoar na Karađorđevom brdu ima osnovnu funkciju dnevno izravnavanje voda doteklih sa izvora “Sv.Petka” za potrebe snabdevanja vodom Paraćina i Ćuprije. Dno rezervoara je na koti 190,00 mnm. Zapremina rezervoara iznosi 3.000m3. Rezervoar ima dve pravougaone komore jednake po zapremini.

Od rezervoara na Karađorđevom brdu do Ćuprije izgrađen je cevovod 400 mm, a od rezervoara do Paraćina cevovod prečnika 350 mm. Za potrebe snabdevanja vodom Paraćina u periodu malih izdašnosti izvora “Sveta Petka”koristi duboke bunare raspoređene u siroj okolini grada.

Trenutno Paraćin raspolaže sa 70l/s iz cevnih bunara. Krupnija  industrija Paraćina za svoje potrebe koristi vodu iz sopstvenih izvorišta. Najznaćajnije izvorište je izvorište Fabrike stakla – “Vrbak” koje zahvata vode aluvijalne izdani. Međutim, zbog stalnog prostora potreba u vodi i istovremeno, ograničenog kapaciteta  korisnih vrela i bunara, posebno u sušnim periodima, poslednjih godina na području vidno je izražen problem nedovoljne količine vode za piče. prostorija za smeštaj hlorinatora. Na teritoriji opštine Paraćin na gradsku vodovodnu mrežu priključeno je šest naselja. Ostala naselja nemaju izgrađenu vodovodnu mrežu, tako da se stanovništvo snabdeva vodom iz bunara ili izvora individualno po domaćinstvima. Ove vode su dobrog hemijskog kvaliteta i bakteriološki ispravne, ali se hlorisanje kao obavezna mera očuvanja sanitarne ispravnosti se uglavnom ne vrši. Najveći problem u pogledu hemijske ispravnosti vode postoji u seoskim naseljima u priobalju Velike Morave gde je prisutan problem povećanog sadržaja gvoždja i mangana.
Nedaleko od grada nalazi se odmaralište Grza kroz teče bistra reka Grza, čiji se izvor nalazi nekoliko kilometara uzvodno. Izvor reke Grze je mesto koje svi koji dođu na Grzu rado posećuju. Voda sa izvora je ispravna za piće, pa se posle duge šetnje možete njome okrepiti.

Kroz Paraćin protiče reka Crnica koja je od velikog značaja za grad. Uliva se u Veliku Moravu i dužina sliva je 289 km. Crnica nije reka dugog toka niti je mnogo udaljena od glavnih puteva. Ipak, pored nje su sagrađeni desetak manastira i jedan stari grad . Reka Crnica izvire u snaznom mlazu ispod ogromne stene, na južnom delu Kučajskih planina. Na izvoru je reka potpuno bela od krečnjačkih stena pa se zato nekad zvala Belica. Priča se da se tokom turske vladavine silan svet okupio na saboru kod crkve u donjem toku reke. Turska ordija je iznenadila narod na saboru i posle neviđenog masakra krv je obojila belu reku. Od tada se reka ne zove Belica nego Crnica. Reka Crnica je duga nepunih trideset kilometara i uliva se u Veliku Moravu kod Paraćina. Izvire u prostranoj udolini kod rudarskog naselja Sisevac. Potom ulazi u deset kilometara dug kanjon, a kod Popovca izlazi u prostranu ravnicu gde joj se pridružuje i reka Grza, a potom združene teku do Velike Morave.

Posebnu hidrološku osobenost ovog područja predstavljaju termomineralne vode na nekoliko lokaliteta, koje se malo koriste i nisu jos detaljno izučene.